.

.
Синтеза. Прототип "Васељенских новина"

БЕЛЕЖНИЦЕ,1

БЕЛЕЖНИЦЕ  из разних периода


...


РЕКВИЈЕМ

Воштане сузе.
Потоци воштаних суза.
Сливали су се низ косину свеже хумке Наталије Лукић (1931 – 2002).
Свеће су гореле на гробовима Станка (1892 – 1955), Животе  (1924 – 1944), Драгише (1926 – 1932) и Марије Лукић ; Димитрија и Грозде Лукић...Било је летње предвечерје: без дашка ветра. Жуто као  као венци ивањског цвећа на капијама, и на околним гробовима. А један је бршљан обавио  подножје споменика Наталије Лукић.
Воштане сузе су текле, отицале као прелив вински,  тонуле у сутон, као крикови фазанки у долини у  безмерје.
Смрт је ставила тачку на гробљу у Поточићу, где су лежали један до других покојни чланови фамилије Лукић (три генерације), - читава једна задруга мртвих. Смрт је сваком животу дала смисао. Подвукла црту...
Воштане сузе су се сливале низ хумку, низ  свежу земљу, низ сећање и предвечерје. Отицале су са овог на онај свет...

    (Из свеске вођене 2000. године.  – Истргнут одломак из целине „Четвртак, 1. август 2002“
ЛеЗ 0006626   
...


(Различити аршини културних рубрика дневних листова у Београду, пре свега.)  Мр Ноки је добро, стручно срочио и поднесак и жалбу. 
Уважавам личности  и у позицији и у опозицији, али их нешто не видим од силних копија.
Треба се помирити са тиме, зар, да је  ... уз помоћ новца, веза и судова... па и мог недовољног знања (незнања) успео да...?
Читајући спремљен рукопис за штампу „Бршљан око моје младости“. Неправду коју су ми учинили – не власт, него уредници поезије  социјалистичке епохе, међу којима је, нажалост, и неколико истакнутих песника: то је онај бршљан око моје младости. Та неправда се ничим више не може исправити.
То се не опрашта. Ни заборавља. И на то стављам тачку. Намерном нећу написати  тих пет имена; после свега, сигуран сам да их не презирем; постао сам равнодушан према њима, и као људима, и као песницима.Сматрам их  небитним за поезију 21. века.  У оној мери у којој су свесно и немилосрдно искључивали друге из корпуса српске поезије, у тој ће мери целина њиховог дела  бити искључивана, на финим ситима времена...
Толико запуштених ствари. Али даће Бог да се понешто и уреди, промени.
Рачунам – рачуница без крчмара. Овим светом  влада нека друга математика.
Недеља, 9. 04. 2000. 9:55 ч.  Устао, скувао кафу. Ш. Спава. Д. Спава.  Иван устао – облачи се.
Ш. му синоћ дала инјекцију лонгацефа.
Дај Боже да Ал. Рукопис прихвате у... То би било добро.
Ставио да секува пасуљ.  Пун сам неке „икре“. – Идем у шетњу, вели Ив. – Оде.
Ш. лежи, врти јој се у глави.  Ништа није појела, колико сам разабрао. Цео дан. Стрес? У чему је ствар?
Туга голема.Преплет. Ову  годину треба искористити – горчином и снагом изгубљеног времена, оловом изгубљених илузија...
Будућност је непредвидљива. А лето –какво ће бити лето?
Узанији је од иглених ушију теснац (неки од светских језика)  за било који од мојих објављених романа. Добар превод  на страни језик кошта...Оседео сам.
Па ипак, није ме Бог оставио на цедилу?
Читао у Т. Причу о српским масонима. Међу њима има и писаца (Ливада, Великић...)  стварна моћ масонерије?
Не зна овај народ са киме све има посла. Убудуће – мало другачије – са свима на свету. Познатима и непознатима...

Шта у ствари хоче Г-ђа Г.  М.?  Зашто је баш мене изабрала да читам њена сочињенија – кад ни своја не стижем?....
ЛеЗ 0006620   


...
Прво што треба да урадим је да направим пар примерака (библиофилских)  „Религије поезије“? Можда и 20 примерака књиге „ВратаЗвижда“?  Добар део слика из „Врата Звижда“  треба укључити  у „Повратно коло“.Али – како?
Можда ипак, све то, оставити за „Архив у оснивању“?... Не знам...
Када би ми понудили пут у Арг. – сређену егзистенцију, да... Знао бих шта ми је чинити.
Судбина мога дела: крајња:да се распрши светом као прах прокупца! ... Да опраши будућност!
Лавеж паса. Различити лавежи.  Мој млађи син прича сам са собом .
Надире мрак кроз врата библиотеке.
Дневник РТС. Речник СРС. Не слушам Вести у Београду.   
Ни РТС.  Књигу „Духови,1“ употпунити приказима књига А. Ј.  Р. М. С. Иг. Све је то, како кажу, „заковано“, кастрирано,... Црви у црвљивом сиру, официјелни књиж. критич. 
Сателити на небу. Мрак. Тишина. Изолованост и од света и од чланова породице. Нека врста карантина. Глад и беда, коју скривамо од других. Докле? 
Реторика режимске пропаганде је чисто неокомунистичко безумље.  
Субота, 1.април 2000.- 2: 45.  Кашаљ мога млађег сина. Већ десети дан. Ушао у тоалет у 2. Пролив? Пре тога крварење из носа.  Открио се у сну. Покрио га. Слушао вести  страних радио станица. Ништа ново.
Судбина мога млађег сина.
Судбина мога старијег сина.
Моја. - .........................

Требало би да пишем друкчије ствари. Прожете чињеницама, реалношћу. Трагизмом. Сувише је велики терет у оваквим временима натоварити себи на плећа издавање Сабраних радова!... Али, шта могу... друго? Адекватног издавача овде нема! Да ли ће га икада и бити?  У догледно време бити?
Три тегле слатка на столу. Много звезда. Мрак. Путује ми се у Бгд.  3:00. Да ли сам се суочио са бедом, нередом, судбином, аветињом глади? 
Треба писати више...Директније, отвореније... Диктатура не може трајати вечно!
Кад бих могао да сагледам где сам грешио. Шта је то што је против мене и мога Дела? Суочити се са  с в и м !...
Ноћ. Мрак.Лавежи!  На једној страни – митинг омладине; тзв. „5. Колоне“; на другој – дизање споменика и обележја погинулим официрима. ... Режисери судбине.... Овог пролећа нема бомбардера, али  → мир је сличан депонијама, оним које сам видео претходног дана... ни Бог овде не може помоћи! Тоталитаризам комунистички и натовски  је направио – пустош!
Понекад ми се чини :  До истине је овде стало већини колико до лањског снега!
Не бријам се данима. Комшија С. Са женом К. Послује у башти. (Немачки пензионери.)  (Друштво је раслојено, и у селу и у граду.)
... Критичар, који критикује поезију а у свом животу није написао ни једну успелу песму, или књигу песама, - у принципу (за мене лично)  не вреди ни три пребијене паре!

15: 00. Киша. Кушица. Спавао. Мати ишла до Пека и набрала коприве. Неко струже електричном тестером дрва.... Шум кишице... „Дрина“...  Шта зна о Србији свет? Шта знају Срби о Србији? И о свету?  Звоне звона – коме?
Есеј „Песник и видовитост“. Моја песма из ране младости „Самоубица“, као полазиште?
Велики теретни жути камион.
Драган Лазаревић, трговац, комшија.  Декће трактор Жарка Аћимовића. Обале Зукве – унеређене.Као и обале Пека. Почео сам да седим.... Људски век... Две влашке радио-станице. Спонзори – Власи (Србовласи).

Сипи ситна киша. Земљи треба много више, обилан пљусак. ...

ЛеЗ 0006613   




Б. Тукадруз, март 2016. Снимак Др Дим. Лукић
Свеска зелених брош. корица „Caiet“.  -  19. март 1985. – Данас сам послао последњих педесет примерака („Дневника за Сенковића“, штампан у 1500 пр. Крајем лета 1983. Год. У Београду). ГОТОВО! – Ништа више и нигде не шаљем!... Огроман терет се свалио са моје душе!
Пишчева издања – то је најстарија и најозбиљнија институција српске књижевности!

21. 03. 85. – Сад су на реду Заветине, I. Већ пишем. Стигао сам на крај Једног почетка...Што не могу, сада, остављам ... можда ћу моћи касније...

5. 04. 85. – Кујна, Мишљеновац. Д. Заспао. Аза изашао. Отац и мајка се још нису вратили од Ујкиних. „Руска религијска мисао и Достојевски“ – прелиставао књигу.
„Ђаво и његови шегрти“. Добар наслов за... Лају пси. Чика Сава Лукић, чујем, на самрти.
Боли ме – језик.  (Зумбули процветали.)

***
Бележнице из 1983 – 1985, требало је да штампам ( макар избор), прошле, 2015. године, јер је био и вака, и – имам дистанцу према том периоду. То раздобље је у потпуној тами...

                                                       (12. 04. 2015. - око 9 пре подне. - Пудино)

ЛеЗ 0006610   

Нема коментара: