.

.
Синтеза. Прототип "Васељенских новина"

МЕМОАРИ

МЕМОАРИ КЊИЖЕВНОГ ЛЕГИОНАРА



ГОДОВИ. Повратно коло. (Овде су сабрана писма која сам писао, и одговори на та моја писма у периоду  јун- септембар 1985. године).  Увод у двојно књиговодство... Да је моје гледање у будућност потрајало сувише дуго, сигурно би ме огорчило, покварило и истрошило...Спасао ме је неочекивани развој догађаја...Након што ме је писање заморило више од свега (пролеће 1983.) , окренуо сам се према будућности, али баш тада је умро близак члан породице и...
У неком наступу беса, или не знам чега, истргнуто је педесетак страница свеске. Зашто и када?

(„Кад бих могла јебати саму себе!...“ , остао је одломак из неког писма,чијег? Не би требало ништа цепати, уништавати: ма колико написано нас или неког другог оптужује.)....
       Погледати Мемоари КЛ


           ЛеЗ 0006612  



..

..

Има ли ишта загонетније, фантастичније од живота и судбине?

 21. јануара 1976. године вејао је снег, видео сам кроз прозоре „Руског цара“  Маестра и Маргариту. У пожаревачком Окружном Архиву рађао се Деловођа, који је све подредио писању Опоруке.
КПЈ је уочи Другог светског рата добила  паре, окружни повереник добио је директиву да се повеже у  најдубљој конспирацији  са већином бивших јатака у читавом округу 8 са богатијим људима)  и да их новчано потпомогне значајним новчаним сумама- од 1000 до 100.000 динара (поверава ми шапатом човек  упућен у ове тајне). Колико и да ли је уопште народ разумео последње Исусове речи?  Колико ће народ разумети од свега онога што сам записивао у најстрожем поверењу? Или од свега онога што се сачувало у прашним архивским папирима, из којих сам правио изводе?  Наслутио сам да се све врти у кругу и да се неке ствари понављају с времена на време под другим именом.
Осана, нека је благословен Онај који долази у име Господње.
Син Божји је јахао на магарцу.
Народ није разумео последње речи Исусове.
Тог јануара ми је било јасно, у окружном архиву,  да су растанци привремени. Оставила ме је девојка коју сам заволео;  била је далеко . Иако ми се чинило да да је никада више нећу видети, и да због тога не треба да мислим на њу, нисам могао. Враћала ми се у мислима, нека је проклета!  И ја сам  ронио нос у прашну хартију, и записе;  али Загреб и наши сусрети су израњали из магле и снега, и опет нестајали некуд.  У магновењима сам видео много тога, можда и оно што ће се догодити у будућности... Као јарка светлост у сну, враћало се лето проведено у Кракову (1974),  враћала се она тишина краковских катедрала, и  шушкав пољски говор. Ана Штука ме је водила у манастор у  који су сахрањивани пољски песници, и још којегде. О, био сам тада млад, умишљен, можда одвећ срамежљив?  Анина прелепа снаха имала је стан испод Вавела... Покушавала је да ме издвоји из тог младог студенстког друштва и да ми покаже репродукције гојиних капричоса...могли смо ми Београђани да останемо још који дан у Кракову, а не да отпутујемо по ноћном невремену у Праг? Допутовали смо у тај град Рајнера Марије  Рилкеа у поноћ, и нисмо могли да нађемо преноћиште, па смо  до јутра шетали обалама Влтаве. ..
Покушавао сам да да објасним  једној жени, око летњег св. Аранђела 1992. Године, која је лежала крај мене у поткровљу и тихо плакала после  љубавне постоловине, да  ништа није изгубљено, да постоје упоришта у души и сећању, која шикљају као вода из прашких јавних чесми.
-          Да су нам се путеви укрстили тога лета, када си се вратио из Пољске и Чехословачке, пре осамнаест година, каже жена и нагло ућути...
17. априла 2006. године, она ми телефонира из Европе и каже да је много болесна, али да се не предаје, да је тренутно боле леђа и да ускоро иде на још једну операцију, а после...
То  је било рано пре подне. Негде око поднева, прегледајући електронску пошту, видим стигло писмо од... оне девојке што ме је оставила  крајем јесени 1975. Године.  Послала је и своје фотографије.  Сетила ме се после четрдесет година, јер је тешко оболела, оперисана је, опоравља се;  верује да ће победити болест. Дај, Боже!

Има ли ишта загонетније, фантастичније од живота и судбине?

ЛеЗ 0006632  


Нема коментара: