.

.
Синтеза. Прототип "Васељенских новина"

петак, 04. август 2017.

ДВОГЛАВИ ПЕСНИК.УЗ ЈЕДАН ОДЛОМАК ИЗ ДНЕВНИКА / Белатукадруз

Да  ли сам ја то записивао доиста десетог децембра 1974?

Боље је у Београду, тј. на целој територији СФРЈ бити – шверцер, лопов, доушник, убица, марксист, троцкист, ђиласовац, титовац,  или било шта друго, него млад песник, романописац, филозоф или теоретичар Голе истине. Сви други боље живе од песника, романописаца и филозофа!
Живео сам међу апсурдним и очајним људима и сам сам пао у слична стања.
Располагао сам огромним вишковима - не новца, него времена.

И скоро пет деценија је пролетело.



Други су развијали вештине примереније духу времена, а ја сам – превише сугестиван – претерано развио сопствену уобразиљу, и веома лако, скоро спонтано поверујем у оно што је у уобразиљи...
Понекада паднем у транс, као русаља. И разговарам са вековима и деценијама,
са људима којих одавно нема и од којих је остало само 
презиме или надимак.
Са мртвима као са живима.
Светски и локални апсурди се пројектују у мени у виду несхватљиве несигурности, нерасположења, пригушених болова, чудне равнодушности....


          (Трећи осми 2017. Несаница, касно ноћу)

         = извор: из необјављених рукопиуса српских писаца

Нема коментара: