Translate

О Сабирању Целокупних Дела Бела Тукадруза

О Сабирању Целокупних Дела Бела Тукадруза
Више и детаљније - Апел Листу Заветине+је потребна новчана помоћ за штампање Целокупних дела Белатукадруза како би те књиге доспеле у народ и културу за које су и писане. А преко њих и у свет! ______________________________________

Укупно приказа странице

Претражи овај блог

ПРУГА 47

ПРУГА 45. УПОРЕДНИКА

Пруга 45. упоредника
ПРУГА Бордо -Лион - Милано - Загреб - Београд - Пожаревац - Мишљеновац - Кучево - прелаз пре Дунава на Ђердапу - Одеса

четвртак, 18. јун 2015.

Највеће насеље Хазара

Министарство културе није прихватило да налазиште код Бачке Паланке предложи за листу светске културне баштине. Општина одлучила да само позове међународне стручњаке

Хазарска гробница (Фото архива Р. Бунарџић)
Бачка Паланка – Председник општине Бачка Паланка Александар Ђедовац затражиће од Унеска да пошаље стручњаке који би обишли Хазарску некрополу код Челарева, и донели суд о вредности овог археолошког налазишта, које крије податке о једној у заборав потонулој цивилизацији.
На овај потез Ђедовац се одлучио након одбијања Министарства културе да Хазарску некрополу предложи за Унескову листу светске културне баштине, чиме је, како наводи, „Министарство извршило недопустив атак на Републику Србију и њену културну баштину, али и на Бачку Паланку и њене становнике, који желе да сачувају и одбране ову изузетну културну вредност“.
– Оваквом одлуком настављено је спровођење својеврсног културног геноцида, када је у питању археолошко налазиште Хазарска некропола, који је започет деведесетих година прошлог века. Тадашњи немар могао би да се оправда страхотама грађанског рата у бившој Југославији и санкцијама које су најмоћније државе света увеле Србији, али допуштање да у 21. веку пропада благо од непроцењиве вредности ничим не може да се објасни – истиче Ђедовац.
Председник општине Бачка Паланка пита „како се може разумети то што Министарство културе ни на који начин не жели да узме учешће у откривању нових доказа о светској историји“ и због чега се „не уложи напор да се једној приватној фирми, која је узурпирала простор налазишта, онемогући да археолошке артефакте одвози камионима и продаје на тоне“. Зар није скандалозно да хазарски гробови нестају за само 80 евра по приколици?
– Вапај општине Бачка Паланка да се спречи даље пропадање овог важног археолошког налазишта, и поново покрену истраживања не сме бити угашен потезом пера неког чиновника. Доносећи решење којим се Хазарска некропола проглашава недостојном за листу Унеска, Министарство културе поништило је и вредност „Хазарског речника“, који је после „Горског вијенца“ највише превођена српска књига у свету – истиче Ђедовац.

Бунарџић и Ђедовац на локалитету (Фото М. Мијушковић)
У Бачкој Паланци су одлучили да учине преседан и обрате се директно Унеску, како би стручњацима ове организације указали на откривене артефакте и потенцијале налазишта, а позваће и америчке, руске и израелске институте за хазарологију да заједно одбране благо које нестаје из дана у дан. Обнављање истраживања, кажу, требало би да доведе и до подизања међународног угледа Бачке Паланке, Војводине и Србије. 
Нерешени имовински односи
У одговору на захтев из Бачке Паланке, Министарство културе се позвало на мишљење Републичког завода за заштиту споменика културе да не постоји основ да се археолошко налазиште предложи за листу светске баштине. „Иако се универзална вредност откривених налаза може препознати, опште стање налазишта, имовинско-правни односи и структура управљања нису регулисани“, наводи се у допису Министарства. Општини Бачка Паланка је препоручено да „започне решавање имовинско-правних односа катастарских парцела налазишта као основни предуслов за развијање туристичких делатности и обезбеђивања могућности да се обаве комплетна археолошка истраживања“.
Највеће насеље Хазара
Археолози тврде да је код Челарева у општини Бачка Паланка 1970. године откривено највеће насеље Хазара на свету. Насеље несталог, готово митског народа, бројало је око 30.000 становника, што одговара броју житеља данашње Бачке Паланке. Према досадашњим археолошким сазнањима, гробље се простире на око 100 хектара. Истраживања која је водио археолог Радован Бунарџић су конзервирана средином деведесетих године због недостатка новца.
М. Мијушковић  објављено: у Политици,  18.06.2015.

субота, 13. јун 2015.

НЕДОСТИЖНА КЊИГА , ЗОРАН М: Мандић


За рубрику КЊИГА ЗАУВЕК

            Мало је књига, чак и оних међусобно повезаних у начинима трајања, визије, страсти и технике писања, које су, уз сво поштовање: Библије, Сревантеса, Шекспира, Кафке, Борхеса, Чехова, или Рембоа, остале да трају еx анте, као што је то учинио, и чини роман, БРАЋА КАРАМАЗОВИ Фјодора Михаиловића Достојевског. И, ево после толико година: живљења, читања и писања – остао сам у непромењивости тог уверења, у вери да су БРАЋА КАРАМАЗОВИ најбоље написана историја о Богу и човековој судбини испричаној језиком вирова његових недоумица, патњи и надања. Породична сага Карамазових, само је вешто имагиниран пример повода из «породичног албума»  људске цивилизације кроз који је Достојевски на волшебан начин умрежио невидљиве слојеве рада и пулсација теза и антитеза у распарчаним и изолаваним основама људског живота. Фокусирајући, поетички маестрално ликове њихових фигура Достојевски је на сцени различито постављених филозофских, историјских и психолошких интерпретација онтолошких и емоцијоналних нарација и тема феномена братства и антрополошке околине Карамазових, оркестрирао и феноменолошку историју мотивација, са освртом на човекову тежњу ка универзалном, а све то у нади о постојању једног јединственог света. Мора се признати да је један такав роман могао да напише само велики мајстор логике и писац чијој општој умности нису недостајале слике представа о хомо дуплексу и његовим психолошким, филозофским и религиозним оклевањима и сумњама. Зато је ова књига и једна од најтечније написаних историја о антиподима склоним субјективизацијама понашања, како осећања богобојажљивости, тако и испољавања: језика, гестова и гримаса у богохуљењу. Иако је, многим заналцима и тумачима књижевности промако увид у чињенице судбине митова са којима књижевност безрезерво послује, мора се уважити допринос Достојевског у најсугестивнијом утемељењу и историје митова лавиринта и огледала, који заводе и запречују дубоку комплексност људске душе и човекове недовољно нормиране подсвести. Та историја је у правом смислу речи и повест психолошке анализе, годинама након Достојевсковог књижевног битисања, поткрадане и руиниране тезама Фројда и његових заговорника.  

Лепа шанса за све?

КОНКУРС ЗА ГОДИШЊЕ НАГРАДЕ (8. мај 2015.)

Лепа шанса за све Српска Краљевска Академија научника и уметника ће први пут од ове године додељивати три своје највише награде, и то сваке године, зависно од тога колико има кандидата достојних да понесу ова највиша признања. Овим путем Академија СКАНУ расписује КОНКУРС За доделу посебно вредних медаља 1. Златна Медаља „Никола ТЕСЛА“ за најуспешнија […]

МОЛИТВЕНА РЕЧ И ЛИК СВЕТОГА САВЕ / Јован Пејчић

(одломак из најновијег издања антологије Јована Пејчића

Приону душа моја*

молитве светога Саве : молитве светоме Сави)



МОЛИТВЕНА РЕЧ И
ЛИК СВЕТОГА САВЕ

Свој почетак српска молитва има у Светом
Сави, и сву висину, сву лепоту достиже она
већ са Светим Савом. Што је тада и што је са
таквом снагом кренуто, до данашњег се доба
није прекинуло.
Mолитвена књижевност сеже, дакле, у сам искон
српске писмености.
Као у житијима и летописима, похвалама и записима,
хроникама и родословима, службама и канонима, тако
се и у молитвама сачувала духовна, свештена, владарска,
морална историја српског народа, и у њој, кроз њу, њоме
– живот, дело и дух Светога Саве, „првог архиепископа
и наставника и учитеља и с Богом просветитеља својег
отачаства“, највећег српског проповедника мира и љубави
међу људима и народима.
Исписана узвишеним, празничним језиком, ова молитвословна
историја плете се, кроз векове, све од самих
вапаја и завета српских – Господу и угодницима његовим,
светима света и српским светима, истини и правдољубљу
Божјем и човечјему.
Прву реч свете историје српскога народа саставила
је и украсила рука Светога Саве и, отад, не престаје ова
историја том руком, њеним немиром и лепотом крстоносно
да се исписује.
Аскет и мудрац, проповедник народне вере и првопрестолник
црквени, државник и ктитор, миритељ
завађених и заштитник убогих, законодавац и
просветитељ све српске земље – уистину, све
чега се Свети Сава у своме животу на земљи дотакао,
или о чему је мислио, што је чинио или о чему је сањао,
постајало је темељ, искра неугасива, благородни корен.
Двојица из реда највећих српских уметника речи знају
зашто је тако, и зашто другачије није могло и не може
бити – Црњански и Дучић.
Сводећи мисли о Светом Сави и његовом значају за
свеколику веру и повест, просвету и културу српску, за
постојање и опстајање Србиново „на земљишту увек
крвавог и вечно немирног Балкана“, Милош Црњански је
овако одредио величину и овако објаснио неупоредиво
зрачење Савине личности:
Од њега почев, и његовог доба, слика Српства на Балкану пуна
је нашег дивног неимарства, зелених и модрих, надземаљских
светлости нашег црквеног сликарства, трептавих пламенова
жижака, крај којих бдију, у ноћи, писци црнорисци, ученици
белог Хиландара, величанствених појава средњовековних
ктитора, владара просветитеља и светитеља, чије руке допиру
до Сирије и Синаја, дижући болнице и оставив траг једне
светле, средњовековне српске културе.
Спис који је настао на седам векова од Светитељеве
смрти, Црњански завршава речима:
Савина легенда и Савино дело […] остаће највеличанственије
и најузвишеније што нам се рађало, кроз таму векова, на горком
тлу Балкана, да нас својим зрацима из прошлости увек обасјава.

Некако у исто време ходио је Јован Дучић стопама
Христовим пут Јерусалима, кроз „пустињу Јудејску“, са
Зрачном сликом Светога Саве у души, пун унутарњега
поноса:
Српски Свети Сава, велики печат наше историје, јесте, по
чистоти и непорочности његове личности, и по лепоти и обимности
мисије, и по државничкој продорности и стварању, једна
од највећих фигура европског XII века, богатог у мистицима,
века светог Бонавентуре и Дантеа. Зато сам, поред Христа,
мислио често овуда и на овог његовог српског изванредног
светитеља. Он ме је пратио целим путем. Био је можда први
од свих Срба који је овуд прошао својом краљевском ногом.
Све што данас овде блиста на сунцу вечности, огледало се у
плавим немањићким очима, очима тог нашег мудраца и писца,
политичара и светитеља, без којег вероватно наша херојска
нација или не би данас уопште постојала, или бар не са њеним
данашњим овако изразито расним одликама.
Ниједан народ није имао заслужнијег човека. А потпуније,
отменије, чистије и поноситије личности мислиоца, и мистика,
не налазим нигде другде.     (одломак из предговора)
______
 CIP - Каталогизација у публикацији - Народна библиотека Србије, Београд

271.2-36:929 Сава, свети(082.2)
821.163.41-82
ПРИОНУ душа моја : молитве светога Саве :
молитве светоме Сави : (1207-1969) : антологија /
[приредио] Јован Пејчић. - 1. изд. на српском језику.
- Београд : Тендуро Менаџмент, 2014 (Вршац :
Тули). - 144 стр.; 21 cm. - (Едиција Око / Тендуро
Менаџмент ; књ. 8)
Антологијски избор. - Тираж 500. - Стр. 9-11:
Молитвена реч и лик светога Саве / Јован Пејчић. -
О аутору антологије: стр. 75-76.
ISBN 978-86-88873-26-0 (брош.)
a) Сава, свети (око 1174-1235)
COBISS.SR-ID 212230412

__  Издавач
Тендуро Менаџмент доо
Станоја Главаша 15/1, 11060 Београд
Тел: 011 303 43 17, Моб: 064 102 80 43
www.magelanpress.rs, office@magelanpress.rs
       ...
Књига представља ванредно вредну антологију текстова и илустрација посвећених Светом Сави. Молитве Светога Саве и молитве Светоме Сави у овој антологијској збирци представљај у текстове који су забележени последњих 800 година.
Свој почетак српска молитва има у Светом Сави, и сву висину, сву лепоту достиже она већ са Светим Савом. Што је тада и што је са таквом снагом кренуто, до данашњег се доба није прекинуло. Молитвена књижевност сеже, дакле, у сам искон српске писмености. Као у житијима и летописима, похвалама и записима, хроникама и родословима, службама и канонима, тако се и умолитвама сачувала духовна, свештена, владарска, морална историја српског народа, и у њој, кроз њу, њоме живот, дело и дух Светога Саве…
2014
Броширани повез
ћирилица
21 цм, 141 стр.

http://www.knjizara.com/Prionu-dusa-moja-Jovan-Pejcic-21378

Руина Белог двора!!


 Таваница у помоћној кухињи
Таваница у помоћној кухињи     НЕКАДА место за дивљење, Бели двор на Дедињу, сада је руина. Кров прокишњава. Делови фасаде отпадају. Зидове, али и вредне уметнине и намештај једе влага. Двор већ шест година нема грејање, исто толико је без воде. Због небезбедних инсталација струја је искључена, ради само неколико сијалица. Уколико се ништа не предузме, ово здање ускоро неће смети да се користи.
- Тужан сам док гледам како наша кућа пропада - поверио нам се престолонаследник Александар Карађорђевић. - Питам се колико ће коштати реконструкција двора, када све у њему пропадне!? И да ли ће уопште бити могућа!?
Осим неколико просторија у приземљу, унутрашњост зграде је у тако срамном стању да није за приказивање. Многе просторије нису безбедне за боравак. Шест година у Белом двору нико није спавао!
- Последњих 60 година готово да ништа није рађено на згради - говори Никола Станковић из Канцеларије престолонаследника Александра Карађорђевића. - Они, који би требало да воде рачуна о овом споменику културе, као да су га заувек напустили.
Откако су се Карађорђевићи вратили у ово здање, финансирање његовог одржавања предмет је многих расправа и политичких игара. Новац се "преливао" и расипао у време када су на власти били "монархисти", а чим су отишли финансирање готово да је прекинуто. Док су се раније трошили милиони евра, ове године из републичког буџета добиће 34 милиона динара.
Подстанари Карађорђевићи тврде да је тај новац довољан за чишћење и ситне поправке, а не за реконструкцију која је хитна и неопходна.
- Буџет је све мањи, а проблеми све већи. Влага и мемла видљиво прете уметнинама. Забринути смо за опстанак вредне уметничке збирке - каже Татјана Бабац из Канцеларије. - Слике се смештене у две просторије које се не греју. Реч је о веома вредним делима, од којих су нека нулте категорије.
Уз комоду са књигама, у библиотеци, избија влага. На полицама су вредна дела од 17. века, па до наших дана.
- Влага је уништила многе књиге - прича Татјана Бабац. Бели двор је много запуштен. Кроз кров од белог стакла буквално лије вода у један од салона, коју запослени у кишним данима све време скупљају. У подруму је влага појела таваницу, из које вире даске, и зидове, који се круне. Парни котао за грејање је зарђао, а његове цеви су пред пуцањем. У приземљу, у Златном салону, главни стубови су попуцали. У краљевским апартманима малтер са зидова отпада. На улазу су попуцали стубови, део крова се урушио, јер зграда тоне и криви се.
- Највећа штета је неодржавање - објашњава Александар Марковић, шеф обезбеђења. - Некада је о дворском комплексу бринуло стотинак људи, а сада је овај посао пао на нас неколико.
Влага и трулеж су нагризли прозоре и врата која воде на терасу. Светларник је сив и прљав од трулежи која је захватила зидове и од рђе на крову.
У последњих десет година за одржавање дворова из републичког буџета је дато нешто више од 7,7 милиона евра. Тај новац је потрошен на текуће одржавање, плате запосленима, изложбе и књижевне вечери, али не и за реконструкцију.
ОГРОМНО ИМАЊЕ
Дворски комплекс налази се на врху Дедиња. Окружен је шумом и простире се на површини око три пута већој од Калемегдана или 268 фудбалских терена. Када се уђе у комплекс прво се примети огромна шума, односно парк.
- У време док је дворски комплекс користио Јосип Броз Тито огромно имање уређивала су 33 баштована. Исти тај посао сада ради само њих троје - прича Бабац.
ДРЖАВА ВРАТИЛА ДУГ
Пре извесног времена процурила је вест да Карађорђевићи само за струју дугују више од шест милиона динара. Радници Електродистрибуције у овом случају нису поступили као према осталим грађанима, којима због много мањих дуговања свакодневно секу каблове.


- Проблем је решен - каже Никола Станковић. - Ушло се у репрограм, а и држава је у међувремену вратила новац Карађорђевићима. Они су, наиме, уместо да плате струју, дали новац за сахрану четворо Карађорђевића на Опленцу. Држава им је тек недавно тај новац вратила.




Црни дани Белог двора | Репортаже | Novosti.rs

ГРАДИНА

Градина је стари назив за врсту тврђаве, утврђени град из старог доба, почев од неолита. Градине су нарочито биле бројне у бронзано и гвоздено доба а грађене су и током средњег века. Карактер грађевине је био заштитни. Градине су претходиле појединим градовима, биле су утврде унутар којих је била смештена стална војна постава. Градине и пратећа насеља су обично грађена на узвишењима стратешки погодним за одбрану – та места, иако данас само рушевине, у народу се и данас називају градине...

На основу нађених остатака назване су поједине археолошке целине нпр. Вучедолска култура, Гласиначка култура. На Истарском подручју градине се зову кастиљери. Градине већином бивају кружних основа. У општем случају овај израз се користи за опис рушевине тврђаве, града или замка као и за називе појединих локалитета.- извор >>>

Порасла јела до неба

Порасла јела до неба,
Савила гране до земље,
На грању лишће зелено,
На лишћу цвеће црвено,
На цвеће челе попале.
Што ми је јела висока,
То ми је црква Грачанка;
Што ми је лишће зелено,
То су ми књиге црквене;
Што ми је цвеће црвено,
То ми је причес у цркви;
Што су ми челе попале,
То ми је народ у цркви.

Српска народна митолошка песма

.

.
Синтеза. Прототип "Васељенских новина"

УВОД у „ВЕЧИТИ КАЛЕНДАР МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА"

УВОД у „ВЕЧИТИ КАЛЕНДАР МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА" требало би да буде отприлике ово:

Овде ће - то је моја намера - на десетинама и десетинама страница бити говора о стотинама речи, можда и више, али боље да то оставимо срећи и случају, јер од њих и тако све највише зависи.

Можда ће се некоме овај мој покушај да изразим оно што сам осетио или помислио у сусрету и ближем додиру са неким речима учинити јаловим и произвољним послом доконог писца; можда. Можда се читаочева осећања и мишљења о речима које сам изабрао неће подударати са мојима. Можда ће асоцијације које су оне изазвале у мени бити читаоцу несхватљиве и изгледати неосноване. Бојим се да је то не само могућно него и вероватно. Али, све ако и буде тако, ја не сматрам овај посао потпуно изгубљеним ни узалудним, или бар не више него што су то остали моји радови. Уколико ове речи у вама не изазову иста или слична осећања, ви можете потражити друге речи са којима ћете моћи играти своју игру. Главно је да се покаже да је игра могућа.

У сваком случају, молим читаоца да овде не тражи ни лингвистике ни философије; ништа до записе једног песника о његовим сусретима са речима.

БЕО, БЕЛА, БЕЛО - лепа и тајанствена реч са више значења. Пун је народни говор те речи у разним значењима, као и митологија, поезија, географија, и ботаника и зоологија. Бели свет, бели дан, бели цар, беле пчеле, бела застава, бела магија, на белом хлебу, бели удовац, „белорука Јунона"104, бела врана, белоушка, бели бор, бели слез, Белић, Бељански, Белогрлић, Белобрк, Белостенец, Бјелопавлић, Бели Нил, Бела Црква, Бијело Поље, Бела Паланка, и можда стотине таквих места у свету, све до овог нашег Београда који је нашао места и у Прешерновој поезији. („Ни близу, ни близу до беле Турчије кјер в Донаво Сава се бистра излије.")

Реч вишеструког смисла и великог домашаја испунила је, ево, целу једну белу страницу и испунила би можда још много простора, а не би могла да обухвати ни приближно све варијанте, ни да објасни своје вишеструко значење, ни означи свој крајњи домашај. Стајала би и даље пред нама, светла, моћна, звучна и блештава, а нејасна и тешко објашњива: бео, бела, бело. Али сећања и асоцијације иду даље и у неочекиваном правцу.

По чудној логици нашег сећања мени се у овом тренутку, у вези са овом речју, јавља лик прецветале лепотице Циганке са Чубуре. Било је то пре много година, а као да је сада гледам пред собом.

Седимо у полумрачној крчми поред кафе и ракије. Она је малко нагнута, загледана у своју чашицу. Остарела је пре времена; једино што је на њој остало неокрњено, то су бели, чврсти зуби који повремено блесну, док ми са заносом и сузама прича о свом првом љубавнику и о трагедији у којој га је изгубила.

- А волела сам га, господине! Јаооо, волела сам га као белог бога!

Ту се негде, као на заталасаном биоскопском платну, губи и гасне и ова чудна реч са свим својим значењима.

Уранила Косовка девојка,

уранила рано у недељу,

у недељу прије јарка сунца

засукала бијеле рукаве,

засукала до бијели лаката

на плећима носи леба бела

у рукама два златна кондира.

Овде све сија и блешти од белина разних тонова и различитог порекла. Нису бели само рукави, лакти ни хлебац; него неки бели сјај као да се шири од „девојке", од „недеље", „јарког сунца" и „златних кондира". Та белина није само физичке природе, она као да избија из целог овог свечаног девојачког похода на узвишену хуманитарну мисију спасавања рањеника.

104 Леуколенос Херо - белорука Хера (Јунона.).

= извор:Иво Андрић: ЗНАКОВИ ПОРЕД ПУТА, стр. 459 - 462

Борба петлова

Филмски канал "ЗАВЕТИНА" на ЈУТубу

ФИЛМСКА ПОЕЗИЈА.Документарни филмови ЗАВЕТИНА

Ознаке - Претраживање чланака

000408 01467 01485 01620 01621 01949 19380 19402 19434 2014 NIŠKE ANИMOZNOSTI / Miroljub Todorović NOVE PRIČE /Zoran M. Mandić PREKTO JETA CAKA / Eson Jaos PUŠKIN / Zoran M. Mandić Антологије Јована Пејчића Влашке и циганске песме ЛеЗ 00000031 ЛеЗ 0000584 ЛеЗ 0000585 ЛеЗ 0000586 ЛеЗ 0000587 ЛеЗ 0000588 ЛеЗ 0000589 ЛеЗ 0000590 ЛеЗ 0000591 ЛеЗ 0000592 ЛеЗ 0000593 ЛеЗ 0000594 ЛеЗ 0000595 ЛеЗ 0000596 ЛеЗ 0002434 ЛеЗ 0002435 ЛеЗ 0002436 ЛеЗ 0002438 ЛеЗ 0002456 ЛеЗ 0002598 ЛеЗ 0002608 ЛеЗ 0002700 ЛеЗ 0002981 ЛеЗ 0002982 ЛеЗ 0004175 ЛеЗ 0004182 ЛеЗ 0004317 ЛеЗ 0004351 ЛеЗ 0006572 ЛеЗ 0006583 ЛеЗ 0008789 ЛеЗ 0008793 ЛеЗ 0008794 ЛеЗ 0010284 ЛеЗ 0010308 ЛеЗ 0010580 ЛеЗ 0010711 ЛеЗ 0010713 ЛеЗ 0010714 ЛеЗ 0010715 ЛеЗ 0010716 ЛеЗ 0010717 ЛеЗ 0010718 ЛеЗ 0010719 ЛеЗ 0010720 ЛеЗ 0010721 ЛеЗ 0010722 ЛеЗ 0010795 ЛеЗ 0010796 ЛеЗ 0010797 ЛеЗ 0010798 ЛеЗ 0010799 ЛеЗ 0010800 ЛеЗ 0010802 ЛеЗ 0010803 ЛеЗ 0010804 ЛеЗ 0010805 ЛеЗ 0010806 ЛеЗ 0010807 ЛеЗ 0010808 ЛеЗ 0010809 ЛеЗ 0010810 ЛеЗ 0010817 ЛеЗ 0010818 ЛеЗ 0010819 ЛеЗ 0010820 ЛеЗ 0010821 ЛеЗ 0010822 ЛеЗ 0010823 ЛеЗ 0010824 ЛеЗ 0010825 ЛеЗ 0010826 ЛеЗ 0010827 ЛеЗ 0010828 ЛеЗ 0010829 ЛеЗ 0010830 ЛеЗ 0010831 ЛеЗ 0010832 ЛеЗ 0010833 ЛеЗ 0010834 ЛеЗ 0010835 ЛеЗ 0010836 ЛеЗ 0010837 ЛеЗ 0010838 ЛеЗ 0010839 ЛеЗ 0010840 ЛеЗ 0010841 ЛеЗ 0010842 ЛеЗ 0010843 ЛеЗ 0010844 ЛеЗ 0010845 ЛеЗ 0010846 ЛеЗ 0010847 ЛеЗ 0010849 ЛеЗ 0010850 ЛеЗ 0010852 ЛеЗ 0011023 ЛеЗ 0011024 ЛеЗ 0011025 ЛеЗ 0011026 ЛеЗ 0011913 ЛеЗ 0011914 ЛеЗ 0011915 ЛеЗ 0011916 ЛеЗ 0011917 ЛеЗ 0011918 ЛеЗ 0011949 ЛеЗ 0011950 ЛеЗ 0011959 ЛеЗ 0011960 ЛеЗ 0011961 ЛеЗ 0011963 ЛеЗ 0012319 ЛеЗ 0012320 ЛеЗ 0012338 ЛеЗ 0012339 ЛеЗ 0012340 ЛеЗ 0012485 ЛеЗ 0012488 ЛеЗ 0012489 ЛеЗ 0012490 ЛеЗ 0012642 ЛеЗ 0012643 ЛеЗ 0017630 ЛеЗ 0017939 Мирослав Лукић ПРИСЕЋАЊА (фрагменти) Поговор књизи Изабраних песама Радомира Стојановића Покретач дигитални књижевни часопис "У смеру вртлога" Ртањ Светислав Стефановић СТАРИМ ИЛИ НОВИМ ПУТЕВИМА ОДАБРАНИ ПОЛИТИЧКИ СПИСИ (1899-1943) Српска поезија Станиша Нешић Стојадиновић и коментари Тема: СЛОБОДА И СТВАРАЊЕ. И лицемерство УПОТРЕБА ЧОВЕКА / АЛЕКСАНДАР ТИШМА аб добитник књижевне маграде Повеља Карађорђе лист "Политика" и дух комунистичке носталгије нови веб сајт посвећен поезији осврт