Translate

О Сабирању Целокупних Дела Бела Тукадруза

О Сабирању Целокупних Дела Бела Тукадруза
Више и детаљније - Апел Листу Заветине+је потребна новчана помоћ за штампање Целокупних дела Белатукадруза како би те књиге доспеле у народ и културу за које су и писане. А преко њих и у свет! ______________________________________

Укупно приказа странице

Претражи овај блог

ПРУГА 47

ПРУГА 45. УПОРЕДНИКА

Пруга 45. упоредника
ПРУГА Бордо -Лион - Милано - Загреб - Београд - Пожаревац - Мишљеновац - Кучево - прелаз пре Дунава на Ђердапу - Одеса

среда, 17. децембар 2014.

ДРУГО НЕБО РАДОМИРА СТОЈАНОВИЋА / Душан Стојковић






Поговор књизи Изабраних песама Радомира Стојановића*, 

                Када је писао о српској књижевности Јован Скерлић је заговарао и својеврсну књижевну географију. Био је посебно поносан што је сваки крај наше земље, и ослобођени и још увек неослобођен, имао своје писце. Могло би се то, нарочито данас, применити и на српску поезију. Косово и Метохија истински је расадник песничких талената. У првој лиги актуалних песника одатле (Радослав Златановић, Лазар Вучковић, Даринка Јеврић, Вукашин Костић, Радосав Стојановић, Благоје Савић,  Слободан Костић, Милоје Дончић) место које запрема лирика Радомира Стојановића једно је од највидљивијих. Он сам, рођен 1942. године, аутор седам песничких збирки Ћутање трава (1942), Уочи свечаности (1978), Долази џукела (1984), Казивање Григорија Страшног (1994), Другачији говор (2004), Похвала ватри (2008) и Небеска трпеза (2013) – , песник који полако, стрпљиво, и проосећано и умно, мајсторски цизелирано, гради своје песме, одавно је требало да нађе своје место у антологијама савремене српске лирике. Што се то није збило у довољној мери нипошто није његова кривица; грех пада на душу инертних, "побеограђених", неинвентивних и откривалачком роњењу у поезију несклоних, антологичара.
Радомир Стојановић песме пише споро и добро. Зна да попричека док се песма не испева сама. За разлику од многих наших брзописаца који су толико убрзали процес песничке производње па изгледа како пишу и када не пишутада и најбоље , песник о којем пишемо дуго у себи носи и појединачне песме и књиге.
                Читаво Стојановићево песничко дело велика је песничка кошница унутар које ништа није случајно и необавезно. Свака збирка – посебно се то односи на последње три које чине особену, симболима крцату, поетску трилогију – заокружена је, промишљено, попут кристала, оформљена целина. Оно што наш песник жели, и успева, да оствари на најбољи могући начин показују нам циклуси који се находе у његовој збирци Другачији говор. Има их пет: "Поље", "Дом", "Сан стабла", "Пређа" и "Свијећа". Њихови наслови имају симболички набој: из поља се креће у изгон, са собом сеу срцу и у сећањиманоси родни дом, човек се премеће у стабло, пошто једино када заборави да је људски створ којег и сам ваздух рањава, може да одсања оно што је било и оно што ће бити (ово друго у сновној, далеко лепшој, расањаној, "верзији"), матерњи језик јестејефимијска пређа, једино гнездо (слободно, подједнако и екавско и ијекавско, онако како песма хоће и заповеда, слободећи из себе песничку енергију) у које се може скрити изгнаник и поскитник пре него што запламсаконачнасвећа разбијајући својом танушном светлошћу густе наслаге злокобног мрака. Али, свећа је то која се не гаси; њено тињање једини је одблесак нашег угроженог и пострадалог бића. Стојановићево певање нипошто није налик на певање многобројне његове поетске сабраће. Он у поезију урања забадајући се у језик као шило е да би изнео на светлост дана све оно што је својим огромним чељустима мрак већ сажвакао, е да би спа- сао оно што се једино може спасти у временима смутним и пакле- ним: језик, душу, част, образ, људскост... Песник је налик на минера: његов задатак је да рудари не би ли био у прилици да живу ријеч / из минског поља изнесе(м) ("Гласник"). Колико наших савремених песника, ушушканих у своје ситне проблеме и заљубљених у пост- модерне коцке и коцкице, поезију види као минско поље? Могу се, сва је прилика, избројати на прсте једне једине руке.
                Мотиви Стојановићева песништва, дискретно укљученог у неосимболизам, носе својеврсну симболичку ауру: шума; стабло; бреза; трешња; јаблан;  кошута; сјенка; небо; река; поље; вода; жу- бор; жеђ; мост; ватра; свијећа; камен; тишина; дом; капија; соба; шапат; сан; несаница; храм; птица; сјеменка; сипац; слово; ријеч; пјесма... Стих којим се наш песник служи oсобени је слободни нери- мовани стих. Но, у свакој збирци, појави се и прегршт римованих песама (веома често сведених и на један једини катрен), понекад испеваних у дистисима, (у Небеској трпези и неколики сонети), које, у особеном дијалогу са оним другачијим, показују

среда, 5. март 2014.

Miodrag Rakić: Sa SPS nijedan ozbiljan posao ne može da se uradi



Miodrag Rakić, funkcioner NDS, u ekskluzivnom intervjuu za Kurir
otvoreno govori o razlozima izlaska iz DS, s Draganom Đilasom na čelu,
zašto je SPS Ivice Dačića štetan za Srbiju, mogućnostima postizborne
saradnje sa SNS Aleksandra Vučića.

miodrag miki rakić

Bivši sekretar Saveta za nacionalnu
bezbednost i predsednik Biroa za koordinaciju tajnih službi otkriva da
su izbori presekli finansijsku istragu o vezi Miroslava Miškovića s
narko-klanom Darka Šarića, njihovim krticama u policiji i Nemanjinoj 11,
zašto je Dačićev šef kabineta pet godina odolevao saslušanju o aferi
„Banana“…

Zašto vam se žurilo da napustite DS, s Đilasom na čelu, u predizbornoj kampanji?
- Veliki plan da se to
uradi nije postojao. Boris Tadić nikoga nije pozvao da izađe s njim,
odluka svakog člana je individualna. DS se opredelio za poziciju –
„čekamo da Vučić i SNS svoju popularnost uruše, pa će se građani
okrenuti ka nama“. To čekanje, koje može da traje godinama, izgubljeno
je vreme za Srbiju. Nisam mogao da ostanem u stranci koja je samu sebe
osudila na tu vrstu pasivnosti.
Vidite li NDS u vladi sa SNS?
- Sa svima smo spremni da razgovaramo o
neophodnim reformama. Ako uspemo da se dogovorimo s drugim strankama o
tome šta je neophodno uraditi, NDS vidim u vladi. U suprotnom, bićemo u
opoziciji.
Šta vas je sprečavalo da pokrenete proces protiv Miroslava Miškovića?
- Naša taktika za Miškovića bila je
drugačija. Na osnovu određenih obaveštajnih informacija, ne policijskih
ili tužilačkih, počeli smo da istražujemo povezanost Šarićevog
narko-klana i Miškovića. Ideja je bila da kada završimo tu finansijsku
istragu, pokrenemo postupak protiv njega, ne za poresko krivično delo,
već za pranje para stečenih narkoticima. U tom slučaju optužba protiv
njega bila bi jača, osnovanija, nijedan strani posmatrač ne bi dolazio i
bio zabrinut za njegova ljudska prava. Tu istragu smo pokrenuli, nismo
je završili jer su nas izbori u tome presekli. I Mišković to zna.
Kako zna?
- Zato što postoje ljudi koji su mu dojavili, kao što i u ovoj vladi postoje ljudi kojima veruje.
Ko su oni?
- Mišković je uvek bio dobro pozicioniran.
Priča da nismo pokrenuli ništa protiv njega ne stoji. Mada cenim i
poštujem to što je Vučić uradio preuzimajući rizik i hapseći Miškovića,
kao što cenim rizik Čedomira Jovanovića u vezi s hapšenjem Miloševića.

Šta vas je sprečavalo da rešite
aferu „Banana“, saslušate Branka Lazarevića pre pet godina s obzirom na
to da su kontakti Dačićevog kabineta sa Šarićevim klanom zabeleženi na
130 diskova 2008. i 2009?
- U operaciji „Balkanski ratnik“ zaplenjeno
je 5,5 tona kokaina, a akcija u Urugvaju bila je samo jedna u nizu.
Imajte u vidu da je operacija trajala do jeseni 2011. Te 2008. i 2009.
videli smo da su veze Šarića u policiji i državnim strukturama ozbiljne,
ali istraživanje tih pozicija pokazalo bi klanu koliko znamo i
osujetilo bi buduće zaplene. Bili smo suočeni s izborom da li neke ljude
da pratimo i čekamo da ih uhvatimo u primopredaji narkotika i para ili
da ih privedemo na razgovor i pitamo za veze s Lazarevićem.
I niste ih pozvali?
- Suočeni s izborom da li da se bavimo
vezama Lazarevića i Rodoljuba Radulovića i da operacija propadne ili da
zaplenimo 5,5 tona droge, a da sve veze dokumentujemo i kasnije počnemo
procese, mi smo se odlučili za uspešnu operaciju. Svaki dokaz o
kontaktima svih je arhiviran na zakonom predviđenom mestu. Dokazi su
neuništivi.
Zašto je onda Lazarević sklonjen iz Srbije, „nagrađen“ funkcijom atašea Srbije u Atini?
- Ne znam kako je sklonjen, sad je u
sudskom procesu. Nama je odgovaralo da ne bude u MUP, već daleko od
podataka, dok traju operacija i istraga.
Čijom odlukom je Svetislav Bata
Đurović sačuvan na mestu načelnika SBPOK, iako je sa Šarićima bio na
letu za Antaliju u junu 2009, posle čega je njegova smena tražena dva
puta?
- Šarić je u sklopu svoje kriminalne
imperije imao i privatnu turističku agenciju, koja je služila da
sponzoriše i organizuje različite vrste putovanja prijateljima klana. U
konkretnom slučaju, čarter za Antaliju iznajmile su tri agencije, od
kojih je jedna Šarićeva. Đurović je putovao regularnom turističkom
agencijom, čiji je aranžman platio i doneo dokaze za to. Jedina krivica
je što se našao u avionu sa Šarićem sa još 200 ljudi.
Ni istrage o 24 sporne privatizacije niste završili?
- Nije istina da ništa nismo radili. Pogledajte delovodne brojeve, kad su započete.
Ispada da ste sve radili, ali bez epiloga?
- Važno je da je završeno i da se ide
dalje. Nemam problem da danas nešto radim, a da neko drugi bude zaslužan
jer je na kraju bitan samo rezultat.
Zašto je SPS naprasno jedini neprihvatljiv partner za NDS?
- Radeći sa SPS u vladi od 2008. do 2012, naučili smo ne samo ko je
Ivica Dačić već ko su i šta su Dušan Bajatović, Milutin Mrkonjić, Zoran
Drobnjak, Mića Megatrend… kakva je SPS struktura po dubini i mi vrlo
dobro znamo da s tim ljudima nijedan ozbiljan posao ne može da se uradi.
Zato kritikujemo SPS.
Osećate li se prozvanim kad
Dačić kaže da s nestrpljenjem čeka okončanje afere „Banana“ i hapšenje
Šarića jer će se onda drugi češati tamo gde ih ne svrbi?
- I ja jedva čekam da se Šarić uhapsi, ali i postavi pitanje gde je
njegov novac. Govorimo o stotinama miliona. Neki imaju cilj da se niko
više ne bavi narko-kartelima i da ponovo imaju korist od tog novca. Niko
ko je u NDS, siguran sam, nije imao korist od tog novca.


Miodrag Rakić: Sa SPS nijedan ozbiljan posao ne može da se uradi

уторак, 21. јануар 2014.

Vitezoviću aplauzi u Moskvi



MOSKVA OD STALNOG DOPISNIKA. - PREDSEDNIK saveza pisaca Rusije Valerij Ganičev u nedelju je u Moskvi našem poznatom piscu Milovanu Vitezoviću svečano uručio
visoko priznanje "Imperijalnu nagradu Eduarda Volodina". Ova nagrada se u
Rusiji dodeljuje već desetak godina, a laureati su poznati pesnici i
pisci, ne samo iz Rusije, nego i prijateljskih slovenskih zemalja.
Vitezovića je za ovo veliko priznanje nominovalo Slavjansko bratstvo za
knjigu "Čarape kralja Petra", celovito objavljenu 2013. u časopisu "21.
vek", čiji je izdavač Savez pisaca Rusije.
Uručujući nagradu Vitezoviću, Valerij
Ganičev je naglasio da je gost iz Srbije uspešan i raznovrstan kulturni
stvaralac koji je već dobio brojna priznanja.-
Izgleda da me Rusija hoće, jer sam i prošle godine na festivalu "Zlatni
vitez" dobio visoko priznanje, glavnu nagradu za moje delo "Šešir
profesora Vujića" - rekao je očito zadovoljan Vitezović. On je podsetio
da je u Rusiji bio više puta i posebno istakao dolazak 1987. godine,
kada ga je pozvao akademik Nikita Tolstoj.
- Za mene se može reći da sam pisac svih žanrova. Svojevremeno sam pisao pesme, zatim satiru i romane - kazao je Vitezović.
Osvrćući se na godišnjicu Prvog svetskog rata nagrađeni književnik je podsetio
na velike žrtve koje je dao srpski narod, kao što je to bilo i kasnije u
Drugom svetskom ratu.
O bratskoj saradnji Rusa i Srba govorio je i naš ambasador u Moskvi Slavenko Terzić, koji je čestitao svim laureatima.

DRUGO IZDANjE ROMANA

Knjigu "Čarape kralja Petra" prevela je na ruski Ljudmila Vorobej i ona će,
početkom 2014, "doživeti" još jedno, sada zasebno rusko izdanje, a
izdavač će biti Savez pisaca Rusije. Biće to i jedan od načina
obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata. Ovaj roman je prvi put
objavljen 1994, u srpskom Zavodu za udžbenike, kao deseta, nova knjiga, u
kompletu "Izabranih dela". Taj komplet je tada Zavodu doneo sajamsku
nagradu za izdavački poduhvat godine. Vitezoviću se kod Zavoda po drugi
put objavljuju izabrana dela
Vitezoviću aplauzi u Moskvi | Kultura | Novosti.rs

ГРАДИНА

Градина је стари назив за врсту тврђаве, утврђени град из старог доба, почев од неолита. Градине су нарочито биле бројне у бронзано и гвоздено доба а грађене су и током средњег века. Карактер грађевине је био заштитни. Градине су претходиле појединим градовима, биле су утврде унутар којих је била смештена стална војна постава. Градине и пратећа насеља су обично грађена на узвишењима стратешки погодним за одбрану – та места, иако данас само рушевине, у народу се и данас називају градине...

На основу нађених остатака назване су поједине археолошке целине нпр. Вучедолска култура, Гласиначка култура. На Истарском подручју градине се зову кастиљери. Градине већином бивају кружних основа. У општем случају овај израз се користи за опис рушевине тврђаве, града или замка као и за називе појединих локалитета.- извор >>>

Порасла јела до неба

Порасла јела до неба,
Савила гране до земље,
На грању лишће зелено,
На лишћу цвеће црвено,
На цвеће челе попале.
Што ми је јела висока,
То ми је црква Грачанка;
Што ми је лишће зелено,
То су ми књиге црквене;
Што ми је цвеће црвено,
То ми је причес у цркви;
Што су ми челе попале,
То ми је народ у цркви.

Српска народна митолошка песма

.

.
Синтеза. Прототип "Васељенских новина"

УВОД у „ВЕЧИТИ КАЛЕНДАР МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА"

УВОД у „ВЕЧИТИ КАЛЕНДАР МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА" требало би да буде отприлике ово:

Овде ће - то је моја намера - на десетинама и десетинама страница бити говора о стотинама речи, можда и више, али боље да то оставимо срећи и случају, јер од њих и тако све највише зависи.

Можда ће се некоме овај мој покушај да изразим оно што сам осетио или помислио у сусрету и ближем додиру са неким речима учинити јаловим и произвољним послом доконог писца; можда. Можда се читаочева осећања и мишљења о речима које сам изабрао неће подударати са мојима. Можда ће асоцијације које су оне изазвале у мени бити читаоцу несхватљиве и изгледати неосноване. Бојим се да је то не само могућно него и вероватно. Али, све ако и буде тако, ја не сматрам овај посао потпуно изгубљеним ни узалудним, или бар не више него што су то остали моји радови. Уколико ове речи у вама не изазову иста или слична осећања, ви можете потражити друге речи са којима ћете моћи играти своју игру. Главно је да се покаже да је игра могућа.

У сваком случају, молим читаоца да овде не тражи ни лингвистике ни философије; ништа до записе једног песника о његовим сусретима са речима.

БЕО, БЕЛА, БЕЛО - лепа и тајанствена реч са више значења. Пун је народни говор те речи у разним значењима, као и митологија, поезија, географија, и ботаника и зоологија. Бели свет, бели дан, бели цар, беле пчеле, бела застава, бела магија, на белом хлебу, бели удовац, „белорука Јунона"104, бела врана, белоушка, бели бор, бели слез, Белић, Бељански, Белогрлић, Белобрк, Белостенец, Бјелопавлић, Бели Нил, Бела Црква, Бијело Поље, Бела Паланка, и можда стотине таквих места у свету, све до овог нашег Београда који је нашао места и у Прешерновој поезији. („Ни близу, ни близу до беле Турчије кјер в Донаво Сава се бистра излије.")

Реч вишеструког смисла и великог домашаја испунила је, ево, целу једну белу страницу и испунила би можда још много простора, а не би могла да обухвати ни приближно све варијанте, ни да објасни своје вишеструко значење, ни означи свој крајњи домашај. Стајала би и даље пред нама, светла, моћна, звучна и блештава, а нејасна и тешко објашњива: бео, бела, бело. Али сећања и асоцијације иду даље и у неочекиваном правцу.

По чудној логици нашег сећања мени се у овом тренутку, у вези са овом речју, јавља лик прецветале лепотице Циганке са Чубуре. Било је то пре много година, а као да је сада гледам пред собом.

Седимо у полумрачној крчми поред кафе и ракије. Она је малко нагнута, загледана у своју чашицу. Остарела је пре времена; једино што је на њој остало неокрњено, то су бели, чврсти зуби који повремено блесну, док ми са заносом и сузама прича о свом првом љубавнику и о трагедији у којој га је изгубила.

- А волела сам га, господине! Јаооо, волела сам га као белог бога!

Ту се негде, као на заталасаном биоскопском платну, губи и гасне и ова чудна реч са свим својим значењима.

Уранила Косовка девојка,

уранила рано у недељу,

у недељу прије јарка сунца

засукала бијеле рукаве,

засукала до бијели лаката

на плећима носи леба бела

у рукама два златна кондира.

Овде све сија и блешти од белина разних тонова и различитог порекла. Нису бели само рукави, лакти ни хлебац; него неки бели сјај као да се шири од „девојке", од „недеље", „јарког сунца" и „златних кондира". Та белина није само физичке природе, она као да избија из целог овог свечаног девојачког похода на узвишену хуманитарну мисију спасавања рањеника.

104 Леуколенос Херо - белорука Хера (Јунона.).

= извор:Иво Андрић: ЗНАКОВИ ПОРЕД ПУТА, стр. 459 - 462

Борба петлова

Филмски канал "ЗАВЕТИНА" на ЈУТубу

ФИЛМСКА ПОЕЗИЈА.Документарни филмови ЗАВЕТИНА

Ознаке - Претраживање чланака

000408 01467 01485 01620 01621 01949 19380 19402 19434 2014 NIŠKE ANИMOZNOSTI / Miroljub Todorović NOVE PRIČE /Zoran M. Mandić PREKTO JETA CAKA / Eson Jaos PUŠKIN / Zoran M. Mandić Антологије Јована Пејчића Влашке и циганске песме ЛеЗ 00000031 ЛеЗ 0000584 ЛеЗ 0000585 ЛеЗ 0000586 ЛеЗ 0000587 ЛеЗ 0000588 ЛеЗ 0000589 ЛеЗ 0000590 ЛеЗ 0000591 ЛеЗ 0000592 ЛеЗ 0000593 ЛеЗ 0000594 ЛеЗ 0000595 ЛеЗ 0000596 ЛеЗ 0002434 ЛеЗ 0002435 ЛеЗ 0002436 ЛеЗ 0002438 ЛеЗ 0002456 ЛеЗ 0002598 ЛеЗ 0002608 ЛеЗ 0002700 ЛеЗ 0002981 ЛеЗ 0002982 ЛеЗ 0004175 ЛеЗ 0004182 ЛеЗ 0004317 ЛеЗ 0004351 ЛеЗ 0006572 ЛеЗ 0006583 ЛеЗ 0008789 ЛеЗ 0008793 ЛеЗ 0008794 ЛеЗ 0010284 ЛеЗ 0010308 ЛеЗ 0010580 ЛеЗ 0010711 ЛеЗ 0010713 ЛеЗ 0010714 ЛеЗ 0010715 ЛеЗ 0010716 ЛеЗ 0010717 ЛеЗ 0010718 ЛеЗ 0010719 ЛеЗ 0010720 ЛеЗ 0010721 ЛеЗ 0010722 ЛеЗ 0010795 ЛеЗ 0010796 ЛеЗ 0010797 ЛеЗ 0010798 ЛеЗ 0010799 ЛеЗ 0010800 ЛеЗ 0010802 ЛеЗ 0010803 ЛеЗ 0010804 ЛеЗ 0010805 ЛеЗ 0010806 ЛеЗ 0010807 ЛеЗ 0010808 ЛеЗ 0010809 ЛеЗ 0010810 ЛеЗ 0010817 ЛеЗ 0010818 ЛеЗ 0010819 ЛеЗ 0010820 ЛеЗ 0010821 ЛеЗ 0010822 ЛеЗ 0010823 ЛеЗ 0010824 ЛеЗ 0010825 ЛеЗ 0010826 ЛеЗ 0010827 ЛеЗ 0010828 ЛеЗ 0010829 ЛеЗ 0010830 ЛеЗ 0010831 ЛеЗ 0010832 ЛеЗ 0010833 ЛеЗ 0010834 ЛеЗ 0010835 ЛеЗ 0010836 ЛеЗ 0010837 ЛеЗ 0010838 ЛеЗ 0010839 ЛеЗ 0010840 ЛеЗ 0010841 ЛеЗ 0010842 ЛеЗ 0010843 ЛеЗ 0010844 ЛеЗ 0010845 ЛеЗ 0010846 ЛеЗ 0010847 ЛеЗ 0010849 ЛеЗ 0010850 ЛеЗ 0010852 ЛеЗ 0011023 ЛеЗ 0011024 ЛеЗ 0011025 ЛеЗ 0011026 ЛеЗ 0011913 ЛеЗ 0011914 ЛеЗ 0011915 ЛеЗ 0011916 ЛеЗ 0011917 ЛеЗ 0011918 ЛеЗ 0011949 ЛеЗ 0011950 ЛеЗ 0011959 ЛеЗ 0011960 ЛеЗ 0011961 ЛеЗ 0011963 ЛеЗ 0012319 ЛеЗ 0012320 ЛеЗ 0012338 ЛеЗ 0012339 ЛеЗ 0012340 ЛеЗ 0012485 ЛеЗ 0012488 ЛеЗ 0012489 ЛеЗ 0012490 ЛеЗ 0012642 ЛеЗ 0012643 ЛеЗ 0017630 ЛеЗ 0017939 Мирослав Лукић ПРИСЕЋАЊА (фрагменти) Поговор књизи Изабраних песама Радомира Стојановића Покретач дигитални књижевни часопис "У смеру вртлога" Ртањ Светислав Стефановић СТАРИМ ИЛИ НОВИМ ПУТЕВИМА ОДАБРАНИ ПОЛИТИЧКИ СПИСИ (1899-1943) Српска поезија Станиша Нешић Стојадиновић и коментари Тема: СЛОБОДА И СТВАРАЊЕ. И лицемерство УПОТРЕБА ЧОВЕКА / АЛЕКСАНДАР ТИШМА аб добитник књижевне маграде Повеља Карађорђе лист "Политика" и дух комунистичке носталгије нови веб сајт посвећен поезији осврт