.

.
Синтеза. Прототип "Васељенских новина"

четвртак, 29. јул 2010.

Тема: СЛОБОДА И СТВАРАЊЕ. И лицемерство

НАМЕТАНИ ДРЖАВНИ ПИСЦИ И СЛОБОДА?

Није ли то већ само по себи цонтрадицтио ин адјецто?

Начин на који је најутицајнији штампани лист ондашњег времена препоручио и објавио, тј. прештампао, текст Марка Ристића, на тему слободе и стварања, могао је завести неупућене, младе и необавештене људе. У суштини, на ударном месту своје рубрике, где су знатан простор добијали ствараоци који су били "држави људи", тј. наметнути, понављају се општа места о значају и важности слободе за стварање, као некаква открића. М. Ристић још има храбрости да се позива на оно шта је писао 1938. године, али : шта он сам чини, како се легитимише као борац за слободу уопште после доласка комуниста на власт? Поздравио је стрељање грађана Београда 1944, одмах по упаду комуниста у Београд. О својим некадашњим пријатељима писцима, који су се нашли у изгнанству, тј. изван Југославије, овај државни писац пише као о мртвим песницима. Проглашава их мртвим, иако су живи..М. Ристић је, у суштини био велики лицџемер; многе његове књиге, данас, попала је праведна библиотечка прашина. Сасвим је у реду, што се тражи превредновање. У случају М. Ристића, то је већ учинила библиотечка прашина, али би то требало да у ураде и писци који немају длаке на језику, а истина им је драга колико и слобода....
Отварамо ову тему и позивамо и друге ауторе да о њој проговоре што је могуће искреније, тј. нелицемерно...

Видети више у новпокренутом часопису ЗАВЕТИНА : http://sites.google.com/site/usmeruvrtloga/assignments/temaslobodaistvaraneilicemerstvo

_____
Текстове-прилоге слати на адресу уредника ЗАВЕТИНА.

недеља, 18. април 2010.

Трагом репортаже РТАЊ ДОБРЕ НАДЕ

Слика са Ртња

"Сви ме знају. Само питај за Шоуа у Сокобања. У Николинци. У Бољевац. На Дорћол питај. И тако даље.
Лако ће 'ме нађеш. Ја сам радио у 'Галеници', па онда на естради, и тако даље. Сто двадесет пет пута сам дао крв. И тако даље. Прођеш Николинци и кад уђеш у Рударско насеље Ртањ, кренеш према Бољевцу, првог кога питаш ће ти каже за Драгана шоуа. Само питај за Драгана шоуа. Ја сам оставио Дорћол због Ртња. Оставио сам све, бре. "
"Постоји прича да је Теута, илирска краљица чија је престоница био Пераст, често походила Ртањ. Идем према блиставој пирамиди Ртња, одакле је приликом стварања света Светлосни Духовно Биће управљало светом. Улазак у ртањски пирамиду је могућ само воденим путем. И то са три стране: Кроз Мировско врело, кроз Врмачко језеро или кроз Сињи вир. То могу само гњурци у оделима ", потврдио ми је Драган Шоу.
Кад је затворен рудник, стао је и живот који је насељу давала утроба планине. Отишли су људи.
"Прича је почела овде на Ртњу негде осамдесетих година", каже ми, "кад сам се ја доселио овамо. Да ли је то био мај? С пријатељима сам седео унутар мог угоститељског објекта, с обзиром да је мај овде још хладан. Било је то негде око десет, једанаест часова. Деца су дотрчала и рекла: 'Тата, гори Ртањ!' "
Међутим, није горео Ртањ. То је била та прва фотографија коју смо сликали. Била је врло јака ултраљубичаста светлост, ватра, ватрена кугла. Док је гледамо кроз двоглед, падамо уназад. Толико је јака та енергија.

Пре једно седам, осам година, девет или десет, долазили су многи новинари, њих 64, из домаћих и страних редакција.Никакве ружне последице нисам имао до данас иако сам често виђао те ватрене кугле. Треће, нисам само ја то виђао. Читав овај део је виђао. Али, не може свако да их види. Мене је нека виша сила довела овде, и тако даље ...
Овде могу да се нађу траве од Расковник до рашчинке. "

Шта је рашчинка?
"То је много фина и добра трава. Многи од нас су врло незгодни људи и знају свакојаке бајалице, и тако даље. И упућују другом човеку негативну енергију. Али ко има рашчинку, та негативна енергија неће утицати на њега ... Растура чини. Рашчинку је тешко наћи.
Затим трава ива, за коју кажу - трава ива од мртва прави жива.
Затим очајницом, па русавела.

Најблаготворније траве имате на овој планини. "


Док са Ртња дува хладан ветар, крећемо ка кући Милорада Гргурова Попа, травара, оца седморо деце.

"Зовем се Милорад Гргуров Поп, с Ртња сам. Поп ми је надимак јер сам био искушеник у манастиру Вођани. Травар сам двадесет година на овим просторима. Бавим се лековитим биљем. Лечим разне врсте болести, шећерну болест, простату, штитаст жлезду, аритмију и радим са енергијом. Значи, једно без другог је тешко. На овој планини има осам стотина хектара самониклог лековитог биља. Иницијатор сам идеје да се направи сушара у подножју Ртња, да се упосле десетине људи. Прекјуче смо имали састанак америчке невладине организације која ће донирати и спровести инфраструктуру кроз насеље Ртањ и највероватније испунити моју жељу, која се давно у мени пробудила, да се направи мини-сушара у подножју Ртња, како за моје потребе тако и за читаво ово становништво, да може да живи од природног богатства са планине Ртањ. Ја сам родом из Војводине, општина Оџаци, село Лалић. "

Јован Цвијић је ово место назвао кровом Србије.
Извор, види: филе: / / / Ц: / Доцументс% 20анд% 20Сеттингс/Соле% 20Соколовиц/Ми% 20Доцументс/Ртањ% 20добре% 20наде% 20% 20Курир.хтм