Translate

О Сабирању Целокупних Дела Бела Тукадруза

О Сабирању Целокупних Дела Бела Тукадруза
Више и детаљније - Апел Листу Заветине+је потребна новчана помоћ за штампање Целокупних дела Белатукадруза како би те књиге доспеле у народ и културу за које су и писане. А преко њих и у свет! ______________________________________

Укупно приказа странице

Претражи овај блог

ПРУГА 47

ПРУГА 45. УПОРЕДНИКА

Пруга 45. упоредника
ПРУГА Бордо -Лион - Милано - Загреб - Београд - Пожаревац - Мишљеновац - Кучево - прелаз пре Дунава на Ђердапу - Одеса

четвртак, 29. јул 2010.

Тема: СЛОБОДА И СТВАРАЊЕ. И лицемерство

НАМЕТАНИ ДРЖАВНИ ПИСЦИ И СЛОБОДА?

Није ли то већ само по себи цонтрадицтио ин адјецто?

Начин на који је најутицајнији штампани лист ондашњег времена препоручио и објавио, тј. прештампао, текст Марка Ристића, на тему слободе и стварања, могао је завести неупућене, младе и необавештене људе. У суштини, на ударном месту своје рубрике, где су знатан простор добијали ствараоци који су били "држави људи", тј. наметнути, понављају се општа места о значају и важности слободе за стварање, као некаква открића. М. Ристић још има храбрости да се позива на оно шта је писао 1938. године, али : шта он сам чини, како се легитимише као борац за слободу уопште после доласка комуниста на власт? Поздравио је стрељање грађана Београда 1944, одмах по упаду комуниста у Београд. О својим некадашњим пријатељима писцима, који су се нашли у изгнанству, тј. изван Југославије, овај државни писац пише као о мртвим песницима. Проглашава их мртвим, иако су живи..М. Ристић је, у суштини био велики лицџемер; многе његове књиге, данас, попала је праведна библиотечка прашина. Сасвим је у реду, што се тражи превредновање. У случају М. Ристића, то је већ учинила библиотечка прашина, али би то требало да у ураде и писци који немају длаке на језику, а истина им је драга колико и слобода....
Отварамо ову тему и позивамо и друге ауторе да о њој проговоре што је могуће искреније, тј. нелицемерно...

Видети више у новпокренутом часопису ЗАВЕТИНА : http://sites.google.com/site/usmeruvrtloga/assignments/temaslobodaistvaraneilicemerstvo

_____
Текстове-прилоге слати на адресу уредника ЗАВЕТИНА.

недеља, 18. април 2010.

Трагом репортаже РТАЊ ДОБРЕ НАДЕ

Слика са Ртња

"Сви ме знају. Само питај за Шоуа у Сокобања. У Николинци. У Бољевац. На Дорћол питај. И тако даље.
Лако ће 'ме нађеш. Ја сам радио у 'Галеници', па онда на естради, и тако даље. Сто двадесет пет пута сам дао крв. И тако даље. Прођеш Николинци и кад уђеш у Рударско насеље Ртањ, кренеш према Бољевцу, првог кога питаш ће ти каже за Драгана шоуа. Само питај за Драгана шоуа. Ја сам оставио Дорћол због Ртња. Оставио сам све, бре. "
"Постоји прича да је Теута, илирска краљица чија је престоница био Пераст, често походила Ртањ. Идем према блиставој пирамиди Ртња, одакле је приликом стварања света Светлосни Духовно Биће управљало светом. Улазак у ртањски пирамиду је могућ само воденим путем. И то са три стране: Кроз Мировско врело, кроз Врмачко језеро или кроз Сињи вир. То могу само гњурци у оделима ", потврдио ми је Драган Шоу.
Кад је затворен рудник, стао је и живот који је насељу давала утроба планине. Отишли су људи.
"Прича је почела овде на Ртњу негде осамдесетих година", каже ми, "кад сам се ја доселио овамо. Да ли је то био мај? С пријатељима сам седео унутар мог угоститељског објекта, с обзиром да је мај овде још хладан. Било је то негде око десет, једанаест часова. Деца су дотрчала и рекла: 'Тата, гори Ртањ!' "
Међутим, није горео Ртањ. То је била та прва фотографија коју смо сликали. Била је врло јака ултраљубичаста светлост, ватра, ватрена кугла. Док је гледамо кроз двоглед, падамо уназад. Толико је јака та енергија.

Пре једно седам, осам година, девет или десет, долазили су многи новинари, њих 64, из домаћих и страних редакција.Никакве ружне последице нисам имао до данас иако сам често виђао те ватрене кугле. Треће, нисам само ја то виђао. Читав овај део је виђао. Али, не може свако да их види. Мене је нека виша сила довела овде, и тако даље ...
Овде могу да се нађу траве од Расковник до рашчинке. "

Шта је рашчинка?
"То је много фина и добра трава. Многи од нас су врло незгодни људи и знају свакојаке бајалице, и тако даље. И упућују другом човеку негативну енергију. Али ко има рашчинку, та негативна енергија неће утицати на њега ... Растура чини. Рашчинку је тешко наћи.
Затим трава ива, за коју кажу - трава ива од мртва прави жива.
Затим очајницом, па русавела.

Најблаготворније траве имате на овој планини. "


Док са Ртња дува хладан ветар, крећемо ка кући Милорада Гргурова Попа, травара, оца седморо деце.

"Зовем се Милорад Гргуров Поп, с Ртња сам. Поп ми је надимак јер сам био искушеник у манастиру Вођани. Травар сам двадесет година на овим просторима. Бавим се лековитим биљем. Лечим разне врсте болести, шећерну болест, простату, штитаст жлезду, аритмију и радим са енергијом. Значи, једно без другог је тешко. На овој планини има осам стотина хектара самониклог лековитог биља. Иницијатор сам идеје да се направи сушара у подножју Ртња, да се упосле десетине људи. Прекјуче смо имали састанак америчке невладине организације која ће донирати и спровести инфраструктуру кроз насеље Ртањ и највероватније испунити моју жељу, која се давно у мени пробудила, да се направи мини-сушара у подножју Ртња, како за моје потребе тако и за читаво ово становништво, да може да живи од природног богатства са планине Ртањ. Ја сам родом из Војводине, општина Оџаци, село Лалић. "

Јован Цвијић је ово место назвао кровом Србије.
Извор, види: филе: / / / Ц: / Доцументс% 20анд% 20Сеттингс/Соле% 20Соколовиц/Ми% 20Доцументс/Ртањ% 20добре% 20наде% 20% 20Курир.хтм

ГРАДИНА

Градина је стари назив за врсту тврђаве, утврђени град из старог доба, почев од неолита. Градине су нарочито биле бројне у бронзано и гвоздено доба а грађене су и током средњег века. Карактер грађевине је био заштитни. Градине су претходиле појединим градовима, биле су утврде унутар којих је била смештена стална војна постава. Градине и пратећа насеља су обично грађена на узвишењима стратешки погодним за одбрану – та места, иако данас само рушевине, у народу се и данас називају градине...

На основу нађених остатака назване су поједине археолошке целине нпр. Вучедолска култура, Гласиначка култура. На Истарском подручју градине се зову кастиљери. Градине већином бивају кружних основа. У општем случају овај израз се користи за опис рушевине тврђаве, града или замка као и за називе појединих локалитета.- извор >>>

Порасла јела до неба

Порасла јела до неба,
Савила гране до земље,
На грању лишће зелено,
На лишћу цвеће црвено,
На цвеће челе попале.
Што ми је јела висока,
То ми је црква Грачанка;
Што ми је лишће зелено,
То су ми књиге црквене;
Што ми је цвеће црвено,
То ми је причес у цркви;
Што су ми челе попале,
То ми је народ у цркви.

Српска народна митолошка песма

.

.
Синтеза. Прототип "Васељенских новина"

УВОД у „ВЕЧИТИ КАЛЕНДАР МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА"

УВОД у „ВЕЧИТИ КАЛЕНДАР МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА" требало би да буде отприлике ово:

Овде ће - то је моја намера - на десетинама и десетинама страница бити говора о стотинама речи, можда и више, али боље да то оставимо срећи и случају, јер од њих и тако све највише зависи.

Можда ће се некоме овај мој покушај да изразим оно што сам осетио или помислио у сусрету и ближем додиру са неким речима учинити јаловим и произвољним послом доконог писца; можда. Можда се читаочева осећања и мишљења о речима које сам изабрао неће подударати са мојима. Можда ће асоцијације које су оне изазвале у мени бити читаоцу несхватљиве и изгледати неосноване. Бојим се да је то не само могућно него и вероватно. Али, све ако и буде тако, ја не сматрам овај посао потпуно изгубљеним ни узалудним, или бар не више него што су то остали моји радови. Уколико ове речи у вама не изазову иста или слична осећања, ви можете потражити друге речи са којима ћете моћи играти своју игру. Главно је да се покаже да је игра могућа.

У сваком случају, молим читаоца да овде не тражи ни лингвистике ни философије; ништа до записе једног песника о његовим сусретима са речима.

БЕО, БЕЛА, БЕЛО - лепа и тајанствена реч са више значења. Пун је народни говор те речи у разним значењима, као и митологија, поезија, географија, и ботаника и зоологија. Бели свет, бели дан, бели цар, беле пчеле, бела застава, бела магија, на белом хлебу, бели удовац, „белорука Јунона"104, бела врана, белоушка, бели бор, бели слез, Белић, Бељански, Белогрлић, Белобрк, Белостенец, Бјелопавлић, Бели Нил, Бела Црква, Бијело Поље, Бела Паланка, и можда стотине таквих места у свету, све до овог нашег Београда који је нашао места и у Прешерновој поезији. („Ни близу, ни близу до беле Турчије кјер в Донаво Сава се бистра излије.")

Реч вишеструког смисла и великог домашаја испунила је, ево, целу једну белу страницу и испунила би можда још много простора, а не би могла да обухвати ни приближно све варијанте, ни да објасни своје вишеструко значење, ни означи свој крајњи домашај. Стајала би и даље пред нама, светла, моћна, звучна и блештава, а нејасна и тешко објашњива: бео, бела, бело. Али сећања и асоцијације иду даље и у неочекиваном правцу.

По чудној логици нашег сећања мени се у овом тренутку, у вези са овом речју, јавља лик прецветале лепотице Циганке са Чубуре. Било је то пре много година, а као да је сада гледам пред собом.

Седимо у полумрачној крчми поред кафе и ракије. Она је малко нагнута, загледана у своју чашицу. Остарела је пре времена; једино што је на њој остало неокрњено, то су бели, чврсти зуби који повремено блесну, док ми са заносом и сузама прича о свом првом љубавнику и о трагедији у којој га је изгубила.

- А волела сам га, господине! Јаооо, волела сам га као белог бога!

Ту се негде, као на заталасаном биоскопском платну, губи и гасне и ова чудна реч са свим својим значењима.

Уранила Косовка девојка,

уранила рано у недељу,

у недељу прије јарка сунца

засукала бијеле рукаве,

засукала до бијели лаката

на плећима носи леба бела

у рукама два златна кондира.

Овде све сија и блешти од белина разних тонова и различитог порекла. Нису бели само рукави, лакти ни хлебац; него неки бели сјај као да се шири од „девојке", од „недеље", „јарког сунца" и „златних кондира". Та белина није само физичке природе, она као да избија из целог овог свечаног девојачког похода на узвишену хуманитарну мисију спасавања рањеника.

104 Леуколенос Херо - белорука Хера (Јунона.).

= извор:Иво Андрић: ЗНАКОВИ ПОРЕД ПУТА, стр. 459 - 462

Борба петлова

Филмски канал "ЗАВЕТИНА" на ЈУТубу

ФИЛМСКА ПОЕЗИЈА.Документарни филмови ЗАВЕТИНА

Ознаке - Претраживање чланака

000408 01467 01485 01620 01621 01949 19380 19402 19434 2014 NIŠKE ANИMOZNOSTI / Miroljub Todorović NOVE PRIČE /Zoran M. Mandić PREKTO JETA CAKA / Eson Jaos PUŠKIN / Zoran M. Mandić Антологије Јована Пејчића Влашке и циганске песме ЛеЗ 00000031 ЛеЗ 0000584 ЛеЗ 0000585 ЛеЗ 0000586 ЛеЗ 0000587 ЛеЗ 0000588 ЛеЗ 0000589 ЛеЗ 0000590 ЛеЗ 0000591 ЛеЗ 0000592 ЛеЗ 0000593 ЛеЗ 0000594 ЛеЗ 0000595 ЛеЗ 0000596 ЛеЗ 0002434 ЛеЗ 0002435 ЛеЗ 0002436 ЛеЗ 0002438 ЛеЗ 0002456 ЛеЗ 0002598 ЛеЗ 0002608 ЛеЗ 0002700 ЛеЗ 0002981 ЛеЗ 0002982 ЛеЗ 0004175 ЛеЗ 0004182 ЛеЗ 0004317 ЛеЗ 0004351 ЛеЗ 0006572 ЛеЗ 0006583 ЛеЗ 0008789 ЛеЗ 0008793 ЛеЗ 0008794 ЛеЗ 0010284 ЛеЗ 0010308 ЛеЗ 0010580 ЛеЗ 0010711 ЛеЗ 0010713 ЛеЗ 0010714 ЛеЗ 0010715 ЛеЗ 0010716 ЛеЗ 0010717 ЛеЗ 0010718 ЛеЗ 0010719 ЛеЗ 0010720 ЛеЗ 0010721 ЛеЗ 0010722 ЛеЗ 0010795 ЛеЗ 0010796 ЛеЗ 0010797 ЛеЗ 0010798 ЛеЗ 0010799 ЛеЗ 0010800 ЛеЗ 0010802 ЛеЗ 0010803 ЛеЗ 0010804 ЛеЗ 0010805 ЛеЗ 0010806 ЛеЗ 0010807 ЛеЗ 0010808 ЛеЗ 0010809 ЛеЗ 0010810 ЛеЗ 0010817 ЛеЗ 0010818 ЛеЗ 0010819 ЛеЗ 0010820 ЛеЗ 0010821 ЛеЗ 0010822 ЛеЗ 0010823 ЛеЗ 0010824 ЛеЗ 0010825 ЛеЗ 0010826 ЛеЗ 0010827 ЛеЗ 0010828 ЛеЗ 0010829 ЛеЗ 0010830 ЛеЗ 0010831 ЛеЗ 0010832 ЛеЗ 0010833 ЛеЗ 0010834 ЛеЗ 0010835 ЛеЗ 0010836 ЛеЗ 0010837 ЛеЗ 0010838 ЛеЗ 0010839 ЛеЗ 0010840 ЛеЗ 0010841 ЛеЗ 0010842 ЛеЗ 0010843 ЛеЗ 0010844 ЛеЗ 0010845 ЛеЗ 0010846 ЛеЗ 0010847 ЛеЗ 0010849 ЛеЗ 0010850 ЛеЗ 0010852 ЛеЗ 0011023 ЛеЗ 0011024 ЛеЗ 0011025 ЛеЗ 0011026 ЛеЗ 0011913 ЛеЗ 0011914 ЛеЗ 0011915 ЛеЗ 0011916 ЛеЗ 0011917 ЛеЗ 0011918 ЛеЗ 0011949 ЛеЗ 0011950 ЛеЗ 0011959 ЛеЗ 0011960 ЛеЗ 0011961 ЛеЗ 0011963 ЛеЗ 0012319 ЛеЗ 0012320 ЛеЗ 0012338 ЛеЗ 0012339 ЛеЗ 0012340 ЛеЗ 0012485 ЛеЗ 0012488 ЛеЗ 0012489 ЛеЗ 0012490 ЛеЗ 0012642 ЛеЗ 0012643 ЛеЗ 0017630 ЛеЗ 0017939 Мирослав Лукић ПРИСЕЋАЊА (фрагменти) Поговор књизи Изабраних песама Радомира Стојановића Покретач дигитални књижевни часопис "У смеру вртлога" Ртањ Светислав Стефановић СТАРИМ ИЛИ НОВИМ ПУТЕВИМА ОДАБРАНИ ПОЛИТИЧКИ СПИСИ (1899-1943) Српска поезија Станиша Нешић Стојадиновић и коментари Тема: СЛОБОДА И СТВАРАЊЕ. И лицемерство УПОТРЕБА ЧОВЕКА / АЛЕКСАНДАР ТИШМА аб добитник књижевне маграде Повеља Карађорђе лист "Политика" и дух комунистичке носталгије нови веб сајт посвећен поезији осврт